Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Nema pravnog opravdanja da roditeljstvo uz medicinsku asistenciju ne bude otvoreno i za ženske parove kao i za žene koje žive same – najavio je Emanuel Makron u svom predizbornom programu. U utorak 25. septembra načinjen je veliki korak u pravcu usvajanja te reforme.

Nacionalni konsultativni odbor za etiku je nedvosmisleno potvrdio svoju saglasnost. U svom saopštenju Odbor podvlači da nisu svi njegovi članovi bili „za“ i da se rasprava najviše fokusirala na pitanje „posledica za dete institucionalizacije nestanka oca, odnosno nestanka uzajamnog odnosa ‘muški rod – ženski rod’ u raznovrsnosti njegove psihičke konstrukcije“.

Na nacrtu novog zakona već se radi i on će se naći pred parlamentom početkom 2019. Ali njegove konture su već poznate: lezbejski parovi ili žene koje žive same i koje žele dete više neće morati ići u inostranstvo, najčešće Belgiju, Španiju ili Dansku gde je ta praksa ozakonjena i gde je to već postala usluga, odnosno biznis.

Inače, veštačka oplodnja, tzv. bebe iz epruvete, je odomaćena u Francuskoj u slučajevima steriliteta još od 1982. za heteroseksualne parove (u braku ili van braka ali uz dokaz o najmanje dve godine neprekidnog zajedničkog života).

Međutim, sad više nije reč o sterilitetu. Nacionalni odbor za etiku uvodi nijansu govoreći o „neplodnosti kao posledici lične orijentacije žene“. Pravo na roditeljstvo uz medicinsku asistenciju se proširuje na sve žene koje žele dete, do granice zakonom utvrđenog doba starosti (koja je dosad bila 43 godine za žene i 60 godina, u slučajevima steriliteta, za supružnike ili partnere). Reč „roditeljstvo“ nam ovde izgleda kao prikladna za termin „prokreacija“ iz francuskog akronima PMA ili AMP koji su tekući nazivi za takve trudnoće.

Iako će ova reforma, što se tiče populacije, biti marginalna u svojoj primeni, ona će imati veliku simboličku vrednost u smislu podsećanja na utopijsko pravilo demokratije: udovoljiti manjini ako većinu ništa ne košta. Čak i ako nešto košta. Slična situacija je bila sa zakonom o „braku za sve“ pod Olandom, na koji se sadašnji projekat zakona o „trudnoći za sve žene“ naslanja. Statistika homoseksualnih brakova od usvajanja tog zakona kaže da ih je od 2013. sklopljeno oko 40.000, odnosno približno 7.000 godišnje što predstavlja oko 3% ukupnog broja sklopljenih brakova.

Nacionalni odbor među svojim preporukama predlaže da za lezbejske parove obe žene budu priznate kao majke u matičnim knjigama, bez obzira koja je od njih fizički nosila dijete. Istovremeno se predlaže da socijalno osiguranje pokriva kompletne troškove tih trudnoća. Anonimnost darovalaca sperme bi ostala pravilo ali se nagoveštava i njeno progresivno prevazilaženje. To u slučaju da, nakon punoletstva, dete tako rođeno izrazi želju za potpunom istinom o svojoj životnoj priči.

Tradicionalisti su, naravno, uz podršku crkve i angažman pojedinih lidera partija na desnici, odlučno protiv novog poimanja porodice koje se neminovno nameće na tragu novih zakona. Oni će to sigurno pokazati i na već najavljenim demonstracijama. A Makron će, kao što je nagovijestio, učiniti sve što bude mogao da se ne ponove tenzije unutar društva kao što je to bilo u slučaju zakona o homoseksualnim brakovima. Tada su oponenti uspeli izvesti na ulicu preko milion demonstranata.

Novi zakon, čije je usvajanje sasvim izvesno, ima prema anketama široku podršku javnog mnjenja, sa preko 70 odsto građana „za“. Ali koliko god oni bili spremni prihvatiti ovakav novi koncept „majčinstva“, toliko su protiv druge srodne ideje koja se logično nameće uz nove predstave o srodstvu i porodici: pravo da decu imaju i muški homoseksualni parovi u ime rodne ravnopravnosti. Te trudnoće se označavaju akronimom GPA iza kog stoji sintagma „trudnoća za drugog“.

Iako je situacija puno ređa, poznati su slučajevi pokušaja i odbijanja da se u matične knjige i registar francuskog državljanstva upišu deca koju su rodile žene u inostranstvu „po porudžbini“ i uz novčanu naknadu od strane muških homoseksualnih parova. Francuska je u nekoliko prilika bila i tužena kod Evropskog suda za ljudska prava. Sa administrativnog stanovišta, situacija je regulisana, ali na francuskoj teritoriji ostaje totalna zabrana trudnoća koje se završavaju „sa dva oca“, uz obrazloženje da bi to bilo u suprotnosti sa etikom i principom „neraspoloživosti ljudskog tela“. Ta neraspoloživost, odnosno „ograničenje u slobodnom raspolaganju sobom“ kao bitni princip francuskog prava, znači da ljudsko telo ne može biti predmet nikakvog ugovora ili konvencije.

Uzgred, Nacionalni odbor za etiku je istom prilikom preporučio da se ne menja zakonodavstvo na snazi kojim nisu dopušteni eutanazija i samoubistvo uz asistenciju.

 

 

Zlatko Sušić, Danas, 29.09.2018.

on-off, 03.10.2018.