San o ličnoj karti

Foto: Predrag Trokicić

 

Praxis, nevladina organizacija koja se godinama bavi zaštitom ljudskih prava u Srbiji, uputila je apel Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu o uklanjanju pravnih prepreka za upis u matičnu knjigu rođenih dece majki bez ličnih dokumenata. Praxis je podsetio ministarstvo da je i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija Srbiji uputio sličnu preporuku – da se svoj deci rođenoj u Srbiji odmah nakon rođenja obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih, bez diskriminacije i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente.

Srbija je ovu preporuku naravno prihvatila. Međutim, da bi se ona realizovala, navodi Praxis u svom obraćanju minsitarstvu, neophodno je izmeniti odredbe dva podzakonska akta: Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi – da bi bio moguć upis u matičnu knjigu rođenih svih potrebnih podataka o deci čiji roditelji nemaju ličnu kartu. Trenutno ako majka ne poseduje ovaj lični dokument i izvod iz matične knjige rođenih, pri prijavi novorođenčeta za upis u matične knjige detetu ne može da se odredi lično ime, niti mogu da se upišu potpuni podaci o roditeljima. Drugim rečima, navodi Parxis, “dete neće biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, a to znači da će ostati pravno nevidljivo”.

U Srbiji živi nekoliko hiljada ljudi koji su pravno nevidljivi koji, budući da nisu upisani u matičnu knjigu rođenih i nemaju ličnu kartu, ne mogu da se školuju, da se leče, venčavaju, a nemaju ni pristup socijalnoj zaštiti. Dodatni problem je činjenica da je među pravno nevidljivima najviše građana koji pripadaju najdiskriminisanijem delu društva – Roma, među kojima je veliki broj onih koji su 1999. izbegli sa Kosova. Njima se time dodatno otežavaju ionako katastrofalni životni uslovi.

Treba napomenuti da je trenutno u Srbiji “nevidljivih” znatno manje nego do 2012, kada su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, zaštitinik građana i UNHCR potpisali Sporazum o razumevanju kako bi rešili problem osoba bez srpskog državljanstva. Od tada do danas broj pravno nevidljivih Roma, Aškalija i Egipćana je prepolovljen – pokazalo je istraživanje “Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji – izveštaj o napretku 2010-2015”. Međutim, i pored toga, prema podacima iz 2015. godine 5,2% populacije Roma, Aškalija i Egipćana nije imalo ličnu kartu.

Tada je najavljeno da ce problem “pravno nevidljivih” ubrzo biti trajno rešen. Ali u Indeksu apatridije koji je krajem marta ove godine objavila Evropska mreža za pitanje apatridije kritikovano je upravo stanje u vezi blagovremenog upisa dece u matične knjige, odnosno sprečavanja apatridije među licima rođenim u Srbiji.

Tokom juna ove godine propuštena je još jedna velika prilika da se ovaj problem sistemski i trajno reši. Naime, skupština Srbije je 20. juna usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2019. Ali dva podzakonska akta (na koje je Praxis skrenuo pažnju nadležnom ministarstvu) sprečavaju da odmah po ređenju budu upisani svi podaci o novorođenoj deci, uključujući njihova imena, ukoliko majke ne poseduju lična dokumenta.

Posledica ovakve odluke zakonodavca je da deca u najosetljivijem uzrastu ostaju bez izvoda iz matične knjige rođenih, a samim tim i bez mogućnosti da ostvare pravo na zdravstvenu ili socijalnu zaštitu. Kako ovaj problem u Srbiji skoro isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, to znači da se i na ovaj način doprinosi održavanju njihovog teškog ekonomskog, socijalnog i društvenog položaja, a time na posredan način nastavljaju da se hrane stereotipi prema pripadnicima romske nacionalne manjine. Odatle do otvorene i brutalne diskriminacije stiže se u pola koraka.

Kako navodi Praxis u svom obraćanju Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu: “Ovakvo stanje ne samo da je neodrživo sa stanovišta poštovanja ljudskih prava, već ukazuje i na to da u pravnom sistemu Srbije postoji ozbiljna anomalija, pošto i Ustav Republike Srbije i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i to odmah nakon rođenja”.

Dakle, država Srbija je s jedne strane (uz pritisak i pomoć međunarodnih i domaćih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava) preduzimala konkretne mere u cilju smanjenja broj odraslih lica koja nisu imala lične dokumente, a s druge strane je nastavila da usvaja zakone koji proizvode nove slučajeve dece koje pravni sistem zemlje u kojoj su rođena ne prepoznaje.

 

on-off, 05.08.2018.