Foto: Damir Romanov

Foto: Damir Romanov

 

Na upravo završenoj regionalnoj konferenciji “Ekonomska (ne)zavisnost romskih žena: izazovi i rani uzroci”, koju su organizovali Akcioni tim za integraciju Roma 2020. Saveta za regionalnu saradnju i organizacija Balkan International, čule su se uobičajenje konstatacije o veoma teškom položaju Romkinja, jedne od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa građana Srbije.

I od najviših predstavnka države, u ovom slučaju potpredsednice vlade Zorane Mihajlović, čule su se takođe uobičajene reči – da je Vlada Srbije ponosna što ima uređene strateške dokumente, akcioni plan, sredstva u budžetu namenjena za unapređenje položaja Romkinja, da ima pristup IPA projektima vrednosti oko 9,2 miliona evra i da će “u budućnosti pregovarati o tome kako najbolje utrošiti sredstva”.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar je navela da je Evropska unija Srbiji namenila 11,4 miliona, a da u budućnosti namerava da pomogne sa još 20 miliona evra.

Da su novac, vreme i energija koji su prethodnh godina ulagani u poboljšanje položaja Roma dali izuzetno skromne rezultate, govore i reči Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković – da “broj pritužbi koje stižu povereniku ukazuju da Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana – diskriminisani su prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja i u postupcima pred organima javne vlasti”. Romi su u neravnopravnom položaju i kada se upisuju u školu, tokom daljeg obrazovanja, u oblasti zdravstvene zaštite, stanovanja i zapošljavanja.

“Broj pritužbi povereniku se iz godine u godinu povećava i među onima u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ubedljivo je najviša zbog diskriminacije romske nacionalne manjine”, izjavila je nedavno Brankica Janković.

Dakle, niko ne spori činjenicu da je Romska nacionalna manjina najdiskriminisanija populacija u Srbiji, a još manje da su u posebno teškom položaju su Romkinje, koje su diskriminisane dvostruko – i kao Romkinje i kao žene.

Romkinje veoma često trpe nasilje u porodici, rano stupaju u brak, žive u siromaštvu i krajnje neadekvatnim stambenim uslovima. Sve to rezultira zaprepašćujućim podatkom koji je iznošen i na sednicama Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Srbije – da je prosečan životni vek Romkinja u Srbiji 48 godina, što je gotovo za 30 godina kraće od žena u ostatku populacije. Predstavnica Romskog ženskog centra “ Bibija” Slavica Vasić ovaj podatak dopunila je novim, dramatičnim brojkama – svega 3,5% Romkinja u Srbiji živi duže od 65 godina.

I na konferenciji “Ekonomska (ne)zavisnost romskih žena“ bilo je dosta reči o siromaštvu kao jednom od glavnih uzroka kratkog životnog veka romskih žena, ali i ranom stupanju u brak romskih devojaka koje, povratno, značajno utiče na zdravlje i položaj ovog segmenta romske populacije.

Broj dečijih brakova, odnosno broj vanbračnih zajednica u kojima je nevesta po pravilu mlađa od zakonskog minimuma nije lako precizno utvrditi, ali se procenjuje da se godišnje sklopi oko 2.000 ovakvih brakova. U istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima koje je 2014. sproveo UNICEF, a koje je u okviru svog izveštaja o dečijim i ranim brakovima objavila organizacija Praxis, čak 43% Romkinja uzrasta od 15 do 19 godina bilo je udato. Taj procenat se značajno uvećava kod devojaka iz najsiromašnijih porodica i dostiže 52%. Čak 17% žena u romskim naseljima uzrasta od 15 do 49 godina udalo se pre navršene 15.godine.

Svi ovi podaci jasno pokazuje da je siromaštvo jedan od ključnih motiva za rano ulaženje u brak. A odatle slede mnoge druge negativne posledice – prekidanje školovanja, nezaposlednost, rani seksualni odnosi i narušavanje zdravlja, nasilje u porodici, produbiljvanje siromaštva.

Kao i uvek kada se govori o pripadnicima romske populacije, praktično je nemoguće doći do bilo kakvih preciznih podataka. O tome slikovito govori činjenica da po zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a prema procenama velikog broja domaćih i međunarodnih organizacija taj broj se kreće od 400 do 600 hiljada. Među njima je ogroman broj ljudi koji se svakoga dana bore za hleb i vodu. Prema rezultatima istraživanja koje je prošle godine sproveo UNDP, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, 52% Roma u Srbiji na spavanje odlazi gladno.

 

on-off, 03.11.2018.