Foto: Neda Radulović-Viswanatha

 

Preko 100 roditelja koji sumnjaju da su im prethodnih decenija novorođene bebe ukradene iz porodilišta širom Srbije, protestovalo je ove nedelje ispred skupštine zahtevajući da se iz procedure povuče Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta. Za njih je neprihvatljivo da zakonom nije predviđena opsežna istraga o njihovoj nestaloj deci, već samo vanparnični postupak. Ako se sudbina deteta u takvom postupku ne utvrdi, država je spremna da plati najviše 10.000 evra – i to naziva pravičnom novčanom naknadom nematerijalne štete.

Presudom Evropskog suda za ljudska prava 5. marta 2013. utvrđeno je da je Srbija povredila pravo na privatnost i porodični život Zorice Jovanović čiji je sin, rođen 30 godina pre toga, pod neverodostojnim okolnostima proglašen mrtvim u porodilištu, dok država tri decenije nije učinila ništa da istraži ozbiljne sumnje roditelja. Ovaj slučaj je pokazao da je stotine porodica u Srbiji izloženo ovom obliku sistemskog kršenja ljudskih prava. Sud u Strazburu je obavezao Srbiju da isplati naknadu nematerijalne štete od 10 hiljada evra. Ovu obavezu je država izvršila, ali je ostao neispunjen nalog da se Zorici Jovanović odgovori šta se desilo sa njenom bebom, kao i da se utvrdi proceduru za pokretanje istrage o sudbini još stotinu beba čiji su se roditelji obratili sudu u Strazburu, kao i brojnih drugih porodica koje još nisu stigle do najviše evropske sudske instance. Rok je istekao još 9. septembra 2014. godine.

Prvi korak za rešavanje sudbine drugih nestalih beba u Srbiji bio je donošenje posebnog zakona. Pet godina se ništa nije preduzimalo, osim što su ministri zdravlja i pravde iz godine u godinu najavljivali formiranje specijalne komisije i hitno donošenje lex specialisa. To se po pravilu dešavalo tek posle sve oštrijih upozorenja Komiteta ministara Saveta Evrope da je Srbija dužna da sprovede odluku Evropskog suda u Strazburu. Srbija je, takođe po pravilu, na to reagovala tako što bi tražila još jedno produženje roka za donošenje zakona.

Ne želeći više da čekaju državu, grupa roditelja iz Beograda zatražila je od profesorke prava Vesne Rakić Vodinelić da izradi model zakona koji bi bio potom bio ponuđen Skupštini na razmatranje. Taj model zakona je urađen je i objavljen još pre 3 godine, ali nikome od nadležnih nije bio interesantan.

Poslednjih godina su se umesto nadležnih ministara posle upozorenja iz Evrope oglašavali pomoćnici, zamenici, državni sekretari… i najavljivali donošenje zakona “do kraja godine“. I tako sve do marta ove godine kada je Komitet ministra Saveta Evrope pozvao Srbiju da hitno usvoji zakon i preduzme sve mere za uspostavljanje mehanizama koji bi omogućili pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilaštva u Srbiji. U odluci se navodi i presuda prvostepenog suda u Kikindi od 6. februara u kojem je ocu nestalog deteta, u iščekivanju usvajanja zakona, dodeljena odšteta u iznosu od 10.000 evra. Komitet ministara Saveta Evrope je najavio da će u junu ponovo razmatrati dokle je Srbija došla u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava o “nestalim bebama”.

Za razliku od 2014, 2015, pa i 2016, kada još nisu bila otvorena poglavlja 23 i 24 i kada je rešavanje ovog problema moglo biti odlagano u nedogled – ove godine treba očekivati da će zbog pregovora o ovim poglavljima Srbija najzad doneti zakon o nestalim bebama. Ostaje pitanje koje su juče postavili roditelji ispred skupštine Srbije – da li država ovakvim zakonom namerava da sa 10.000 evra zauvek ućutka roditelje koji žele da saznaju sudbinu svoje nestale dece.

 

on-off, 12.04.2018.