Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Priznajem, imam jednu čudnu medijsku naviku, da ne kažem nastranost. Nije reč o izveštaju o vodostanju, već o nečem manje poetičnom: volim da čitam vesti na teletekstu. Na nekim TV stanicama teletekst je preslikan sadržaj sajta (O2 – b92.net), dok je na nekima, poput RTS-a, to preslikan sadržaj kratkih vesti koje se emituju svakog punog sata. I šta nam najčešće kazuje teletekst RTS-a? Kakvu sliku o Srbiji dobijamo sve do Dnevnika, kada ćemo te vesti čuti u proširenom obliku i obogaćene sa par novih priloga?

Nije retkost da je u pet vesti na prvoj stranici teleteksta Vučić u svih pet. Ponekad se umešaju Dačić ili Vulin. Izuzetak može biti neka vest od planetarne važnosti – teroristički napad, prirodna katastrofa, izbori u nekoj od najmoćnijih zemalja – ali će se i u tom slučaju među prvih pet naći reakcija predsednika: jal telegram saučešća, jal čestitka.

Izbor vesti 4. decembra u kasno popodne dobra je ilustracija. Najvažnija vest na RTS-ovom teletekstu bila je naslovljena “Ljudi su bogatstvo ove zemlje”. Naslov, nalik na pismeni zadatak u višim razredima osnovne škole, zaintrigiraće vas da saznate o čemu je reč – ko je to rekao, kakvo je to istraživanje, da li je to najava nove obrazovne strategije, promene u sistemu zdravstvene zaštite, socijalne politike. Kad ono – “Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se danas sa predstavnicima Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom (OSI) povodom njihovog dana, uz poruku da su ljudi koje stvaramo bogatstvo naše zemlje, uključujući i osobe sa invaliditetom, koji su, poput paraolimpijaca, učinili mnogo na podizanju ugleda Srbije u svetu”.

I tekst i naslov preuzeti su od Tanjuga, a RTS je zaslužan za strateški visok plasman ove informacije i za malu intervenciju u naslovu iz koga je izbačeno “Vučić:”, pa nismo mogli odmah da pogodimo ko se krije iza njega. Iako sadržaj ne pada na dušu RTS-u, vredi se na njega osvrnuti. Taj “njihov dan” je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Postojimo “mi” čitavi, Bogu hvala, i “oni” koje Vučić velikodušno uključuje među ostale ljude koji su bogatstvo naše zemlje. A to zaslužuju, objasnio je predsednik, jer ljudi iz protestantskih zemalja (oni što vole da rade, za razliku od građana Srbije) znaju imena naših paraolimpijaca, osvajača medalja.

Neki medijski trudbenici toliko su se raznežili nad predsednikovim odnosom prema osobama sa invaliditetom da su zaboravili da pomenu da je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom zapravo bio 3. decembra. Ali ga Srbija obeležava onoga dana kada predsednik primi predstavnike Nacionalne organizacije OSI i poseti izložbu radova članova Udruženja OSI.

I šta je Vučić još radio nakon što je proglasio da “oni” mogu da se ubroje među “nas”, jer su to za sve “njih” zaslužili paraolimpijci, odnosno koja je druga po važnosti vest na teletekstu RTS-a? Glavni junak je, pogađate, Vučić. Primio je zamenika ministra spoljnih poslova Republike Koreje, koji mu je uručio pismo predsednika Koreje, koji je našem predsedniku poručio “da je pod izvanrednim vođstvom predsednika Vučića Srbija napravila sjajan napredak u ekonomskom razvoju”. Vest nije bila naslovljena “Sjajan napredak Srbije”, već potpuno neatraktivno “Vučić i Hjun o investicijama”.

I zaista, nakon izvanrednog pisma o izvanrednom vođstvu i izvanrednom napretku o izvanrednim reformama, mogli smo da pročitamo za kakve se sve oblike ekonomske saradnje sa Srbijom zanima Koreja. Na primer, kompanije iz te zemlje žele da učestvuju u koncesiji za beogradski aerodrom. Nismo mogli da pročitamo kakve to veze ima sa Vučićem, a ni kakve veze korejske kompanije imaju sa zamenikom šefa korejske diplomatije, četiri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

I dok je Vučić na RTS-ovom teletekstu proglašavao da se osobe sa invaliditetom ne razlikuju od ostalih ljudi koji su bogatstvo naše zemlje i primao pismo iz daleke Koreje, na sajtu RTS-a i na teletekst stranicama nekih drugih stanica neke druge vesti su oslikavale taj 4. decembar – nova masovna hapšenja više desetina osoba u istom danu u nepovezanim slučajevima, vesti iz Severne Koreje o njenom vođi i pretnji nuklearnim ratom, o stavu Fiskalnog saveta o budžetu za 2018…

Izuzetak je bio teletekst RTV Vojvodine, sa identičnom Tanjugovom vešću o Vučiću i osobama sa invaliditetom, ali sa novim naslovom: “Vučić: Čovek kada hoće može sve”.

Dobro, kaže strpljivi čitalac, šta sad taj Minić tupi, kao da ne znamo kakvo je stanje u medijima. Kao da ne znamo da je javnim servisima Vučić najveći javni interes. Nije ovo na teletekstu RTS-a najgore što nam se dešava. Nije, ne sporim. Daleko bilo da na RTS-u počnemo da čitamo izvode iz Mitrovićevih pisama ili analize o stranim plaćenicima, zaverama i državnim udarima. Bar se nadam da je to daleko. Ali plaši me gubljenje razlike između ozbiljnog izveštavanja i nametanja nameštene slike Srbije, mrtve prirode sa Vučićem, iz koje u zombiranom mozgu ostaje samo utisak o sveprisutnosti omnipotentnog i neizbežnog predsednika.

 

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 05.12.2017.