Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Procenjuje se da svake godine skoro 2,5 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima. Iako se najčešće prodaju i kupuju žene, pre svega zbog seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, žrtve trgovine ljudima su i muškarci koji su najčešće izloženi radnoj eksploataciji. Broj dece koja postaju žrtve trgovine ljudima godinama je u stalnom porastu. Ona se najčešće iskorišćavaju za prinudnu prošnju, seksualnu eksploataciju, prinudni rad i prinudnu prostituciju.

Trgovina ljudima jeste globalni fenomen, ali mnogo češće pogađa države slične Srbiji – postkonfliktne zemlje, zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene i zemlje u razvoju.

Prema najnovijim podacima MUP-a, u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je otkriveno 12 žrtava trgovine ljudima, od kojih je devetoro bilo maloletno, a tri žrtve su bile strani državljani. Upoređujući podatke iz prethodne godine, ministar policije je rekao da je u 2017. otkriveno 20 žrtava i da su podnete 24 krivične prijave.

Krajem maja udruženje ASTRA (Akcija protiv trgovine ljudima) objavilo je Izveštaj o položaju žrtava trgovine ljudima kroz analizu 15 sudskih odluka donetih u krivičnim postupcima pred prvostepenim i drugostepenim sudovima tokom 2017. Položaj i poštovanje prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku značajni su ne samo sa aspekta svakog pojedinačnog slučaja, već su i dobar pokazatelj stepena poštovanja ljudskih prava i spremnosti države da se na efikasan način bori protiv trgovine ljudima.

Generalni zaključak ove analize pravosudne prakse za 2017. godine pokazuje krajnje nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava u sudskom postupku. Postojeća zakonska rešenja, kao što je dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka, saslušavanje žrtava bez prisustva okrivljenog i druge mere koje mogu doprineti izbegavanju sekundarne viktimizacije u praksi se retko koriste, čak i kada se radi o maloletnim žrtvama. Jedan od ozbiljnijih problema je i izuzetno blaga kaznena politika. Podaci pokazuju da je osuđujuća presuda doneta u 73% slučajeva, što je znatno manje u odnosu na 2016. godinu kada je ovaj procenat iznosio 94%. A podaci o visini kazni ukazuju da je svim osobama koje su proglašene krivima izrečena kazna zatvora u visini zakonom propisanog minimuma. Na primer, za posredovanje u vršenju prostitucije izrečena je kazna u trajanju od 2 godine.

Zaštita privatnosti i identiteta žrtava trgovine ljudima jedan je od osnovnih preduslova za zaštitu žrtve trgovine ljudima u sudskom postupku. Ovo je posebno značajno kada se uzmu u obzir podaci o starosnoj strukturi žrtava i preovlađujućoj vrsti eksploatacije – većinu žrtava i dalje čine deca ili maloletne osobe, a preovlađujući oblik eksploatacije je seksualna eksploatacija. Dostupni podaci iz prvostepenih presuda pokazuju da je javnost na glavnom pretresu bila isključena samo u 2 postupka, a u ostalih 5 slučajeva odlučivano je na javnom pretresu (u 4 postupka se radilo o maloletnim osobama).

Žrtve se u sudskom postupku i dalje posmatraju kao izvor informacija o krivičnom delu, a zaštita privatnosti žrtve, pravo na pomoć, sigurnost žrtve i dalje nisu prioritet u sudskom postupku.

Najzad, jedan od zaključaka koji sledi iz ovog Izveštaja ASTRE jeste da žrtve trgovine ljudima i dalje ne mogu da ostvare pravo na kompenzaciju u krivičnom postupku. Uprkos činjenici da se tokom postupka sprovode višestruka veštačenja oštećenih kojima se konstatuju fizičke i psihičke povrede i posledice koje su pretrpeli, utvrđene činjenice sud ne koristi čak ni za delimično odlučivanje o imovinsko-pravnom zahtevu oštećenih. Jedini zaključak koji sledi je da je neophodno promeniti praksu u pravcu rešavanja imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, kako bi se izbegle duge i skupe procedure u građanskim postupcima i kako bi se žrtva (veoma često su to deca ili maloletne osobe) poštedela ponovnog vođenja postupka, svedočenja i sudsko medicinskih veštačenja.

 

on-off, 06.06.2018.