Foto: Lazara Marinković

Foto: Lazara Marinković

 

U Srbiji postoji duga tradicija govora i pisanja o žrtvama, bilo u ratnim ili mirnodopskim uslovima, na paušalan, maglovit i nejasan način. Razlozi za ovu ružnu tradiciju delom verovatno leže u nedostatku resursa i kapaciteta da se sprovedu ozbiljna i sistematska istraživanja, ali i u zlokobnijem uverenju da nepostojanje preciznih podataka otvara veći manvarski prostor za plasiranje fantastičnih tvrdnji i poricanje istine. Neke od takvih notornih neistina su da zločini iz mržnje u Srbiji uopšte ne postoje, da smo svi (podjednako) diskriminisani, da LGBTTIQA osobama ništa ne fali ili barem ništa više nego prosečnom heteronormativnom građaninu ove zemlje.

Takvim fantastičnim tvrdnjama se može argumentovano suprostaviti ukazivanjem na zakonsku diskriminaciju u pogledu prava na sklapanje braka, koja i dalje opstaje u našem društvu uprkos tome što je Evropski sud za ljudska prava naložio članicama Saveta Evrope da pravno regulišu partnerske zajednice istopolno orijentisanih osoba. Ipak, ne može se dovoljno istaći važnost toga da opresiju koju LGBTTIQA osobe u ovom društvu trpe ne treba svoditi na pravnu diskriminaciju ili čak generalno na diskriminaciju usled seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. Zločini iz mržnje su ubedljivo najveći problem sa kojim su se LGBTTIQA osobe susretale u prošlosti i sa kojim se susreću danas. Sa druge strane, zločini iz mržnje se kontinuirano poriču jer ne postoji dokument, poput Građanskog zakona ili Ustava, koji bi postojanje zločina iz mržnje dokazao. Istraživanja socijalne distance građana prema manjinama pokazuju da je socijalna distanca prema LGBTTIQA osobama najveća. Međutim, od godišnjeg izveštaja Gej strejt alijanse iz 2014. godine do danas nismo imali istraživanje koje pokazuje u kojoj se meri socijalna distanca građana Srbije prema LGBTTIQA osobama pretapa u ponašanje motivisano homofobijom, transfobijom i ostalim oblicima netrpeljivosti prema pripadnicima LGBTTIQA zajednice. Zagovaračko iskustvo Da se zna! je pokazalo da nadležni organi poriču zločine iz mržnje ili da okrivljuju žrtve zato što slučajeve ne prijavljuju. Da bismo jasno i nedvosmisleno pokazali da zločina iz mržnje ima, i da ih žrtve ne prijavljuju nadležnim organima zbog nepoverenja u institucije i straha od sekundarne viktimizacije, priredili smo izveštaj „Podaci, a ne zvona i praporci – diskriminatorni incidenti i zločini motivisani homofobijom i transfobijom u Republici Srbiji u periodu od januara do novembra 2017. godine”.

Od 27 zločina iz mržnje i povezanih incidenata koji su evidentirani u periodu od osam meseci, 24 su žrtve prijavile direktno udruženju Da se zna!. Prijave su se vršile putem mejla, društvenih mreža i portala koji omogućava žrtvama i svedocima da jednostavno i anonimno prijave zločin iz mržnje u bilo kom trenutku. Naišli smo na odličan odziv zajednice. Tokom 2017. godine posećenost portalu Da se zna! je porasla 10 puta u odnosu na 2016. godinu i, sudeći po broju slučajeva koji su nam prijavljeni ove godine, spremnost LGBTTIQA zajednice da zločine iz mržnje konačno učini vidljivim nastavlja da raste. Ali mnogi prijavljeni i evidentirani slučajevi nisu uključeni u izveštaj zato što se zločini iz mržnje neretko prijavljuju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a u nekim slučajevima i po nekoliko godina. Zbog toga ovaj izveštaj treba razumeti kao presek koji ne samo da izostavlja zločine iz mržnje i povezane incidente koji se nisu dogodili između januara i novembra 2017. godine, nego i one koji su se dogodili u ovom periodu, ali su evidentirani posle. Slučajevi su obrađivani prema metodologiji Međunarodne lezbejske, gej, biseksualne, trans i interseksualne asocijacije za Evropu. Metodologija se zasniva na međunarodnim standardima i ekspertizi stečenoj u raznim prethodnim aktivnostima, kao što su sveobuhvatan uvid u priloge pristigle iz cele Evrope za OEBS-ovu Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za potrebe godišnjeg izveštaja o zločinima iz mržnje.

Zabeležen je jedan slučaj ekstremnog fizičkog nasilja i sedam fizičkih napada. Evidentiran je jedan slučaj uništavanja imovine i 11 pretnji, odnosno slučajeva verbalnog nasilja. Od evidentiranih povezanih incidenata, zabeležena su dva diskriminatorna incidenta i pet slučajeva govora mržnje. Govor mržnje koji je uključen u ovaj izveštaj je samo govor mržnje usmeren ka pojedincima ili organizacijama civilnog društva. Nije uključen govor mržnje koji je targetirao LGBTTIQA zajednicu uopšte, čega ima znatno više. Bez obzira na to, Da se zna! prati ovaj govor mržnje i reaguje na njega. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je po našim pritužbama pokrenula četiri sudska procesa, tri za govor mržnje i jedan za diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije.

Više od trećine osoba koje su pretrele nasilje su cisrodni muškarci. Posle njih najveći broj žrtava se rodno izjašnjava kao trans žena. Kao cisrodna žena se izjašnjava 11% žrtava, a kao trans muškarac 7% žrtava, dok je najmanje evidentirano zločina iz mržnje i povezanih incidenata nad osobama koje se izjašnjavaju kao transrodne, dakle ni kao trans žene, ni kao trans muškarci. Kao svoju seksualnu orijentaciju najveći broj žrtava je navelo da je gej, a u po 11% slučajeva žrtve su se izjasnile kao lezbejke, strejt i aseksualne osobe. Treba uzeti u obzir da su sve strejt osobe bile trans, tako da nije evidentiran nijedan slučaj u kome je cisrodna strejt osoba pretrpela zločin iz mržnje ili povezani incident zbog pretpostavljene istopolne seksualne orijentacije. Kao kvir se izjašnilo 4% žrtava.

Zločin iz mržnje ili povezani incident je prijavilo policiji ili tužilaštvu 67%. Međutim, skoro dve trećine žrtava je nezadovoljno tretmanom policije i tužilaštva. Poražavajući je podatak da je u polovini prijavljenih slučajeva odnos policije i tužilaštva ocenjen kao negativan. U čak 22% slučajeva je ocenjen kao ponižavajući i uvredljiv. U samo 11% slučajeva odnos policije je ocenjen kao podržavajući.

Doneseni zakoni kojima izostaje primena gotovo da se mogu smatrati delom društveno-političkog folklora u Srbiji. Ali ovo posebno zabrinjava kada je u pitanju LGBTTIQA zajednica koja je prema svim relevantnim domaćim i međunarodnim izveštajima svrstana u najugroženije grupe koje se nalaze na samoj društvenoj margini. Nedovoljnim znanjem se ne može pravdati nezainteresovano i nestručno pristupanje zločinu iz mržnje, niti postoji opravdanje za Tužilaštvo koje ga ni u jednom optužnom aktu nije spomenulo.

 

Miloš Kovačević je istraživač u udruženju Da se zna! i autor izveštaja „Podaci, a ne zvona i praporci“.

on-off, 30.05.2018.