Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Državi Srbiji je na ime presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne godine dosuđeno da isplati 147.000 evra odštete svojim građanima koji su je tužili Evropskom sudu, što je blago povećanje u odnosu na 2016, navodi se u godišnjem izveštaju o izvršenju presuda tog suda.

Srbija je u protekloj godini poštovala rok za plaćanje odšetete u 21 slučaju, dok u 24 nije dostavila informacije da je odšteta uplaćena pre isteka propisanog roka. Treba podsetiti da u slučaju da država na vreme ne ispuni obaveze iz presuda i odluka suda u Strazburu (u proseku taj rok iznosi 3 meseca), dužna je da plaća kamatu koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke.

Većina tužbi protiv Srbije ostaje nerazrešena od strane domaćih vlasti – jedan je od najvažnijih zaključaka godišnjeg izveštaja Saveta Evrope o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Broj tužbi protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u prošloj godini je porastao na 38 slučajeva u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 24, ali ono što zabrinjava je što su skoro svi, njih 37 od 38, slučajevi koji se ponavljaju, odnosno oni koje je Komitet ministara Saveta Evrope već razmatrao. Značajno je opao i broj slučajeva po kojima je Srbija uspešno izvršila sve odredbe presude – u prethodnoj godini je bilo svega 52 „zatvorena“ slučaja u odnosu na 2016. godinu kada ih je bilo 111.

Bez obzira na povremena kašnjenja, može se reći da se isplata materijalne i nematerijalne štete obavlja uglavnom na vreme, ali da veliki problem predstavljaju sistemska pitanja koja se godinama ne rešavaju.

Naime, postupak izvršenja presuda i odluka Evropskog suda podrazumeva isplatu iznosa koji su dosuđeni na ime naknade nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđenih povreda Evropske konvencije ali, što je još važnije, i sprovođenje mera koje su presudom naložene, a koje će ubuduće sprečiti povrede Evropske konvencije. Izvršenje presude ovog suda podrazumeva i obavezu Srbije da dostavljanjem akcionih izveštaja i akcionih planova najkasnije u roku od 6 meseci od pravosnažnosti presude obavesti Komitet ministara o merama koje je preduzela u cilju izvršenja presude.

Isplata naknade u ovom trenutku ne predstavlja neki veći problem: taj deo presuda Evropskog suda država uglavnom ispunjava na vreme. Međutim, druga strana presuda su sistemska pitanja, a ona se kontinuirano ne rešavaju. Izbegava se ili odlaže u nedogled usvajanje zakona naloženo presudama Evropskog suda za ljudska prava. Najeklatantniji primer je Zakon o nestalim bebama na koji se čeka još od 2013. godine. Zatim, tu su i nepostupanje po presudama kojima se nalaže uređivanje pitanja poreza i doprinosa zaposlenima u društvenim preduzećima, potom penzija koje su građani u ranijem periodu ostvarili na Kosovu i slično. Sve to predstavlja nastavak kršenja ljudskih prava građana Srbije – na šta nas redovno podseća i Komitet ministara Saveta Evrope.

Komitet ministara je ove nedelje izrazio još jedno u nizu žaljenja što u Srbiji još uvek nisu usvojene mere za uspostavljanje mehanizma čiji je cilj da se obezbedi pojedinačno obeštećenje svim roditeljima u slučaju nestalih beba. Srbija je takođe pozvana da do 1. oktobra ove godine pruži informacije o preduzetim merama radi usvajanja zakonskog predloga koji je u skupštinskoj proceduri (predlog zakona upućen je u Skupštinu Srbije 8. marta ove godine).

Komitet SE je odlučio da ponovo razmotri ovo pitanje na sastanku u decembru, i u slučaju da se zakon ne usvoji do tog roka naloži Sekretarijatu da pripremi nacrt privremene rezolucije kojom bi se zahtevalo ispitivanje slučaja na svakom sastanku Komiteta za ljudska prava, sve dok tražene mere ne budu preduzete.

 

on-off, 07.06.2018.