Skup u Prajd info centru

Skup u Prajd info centru, foto: on-off

 

Odluka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da prestane sa klasifikacijom trans identiteta kao mentalnih bolesti mogla bi umanjiti bar neke od brojnih prepreka na koje nailaze trans osobe u Srbiji, složili su se učesnici tribine održane u ponedeljak 22. oktobra u organizaciji Centra za promociju LGBTIQ prava „Gayten-LGBT“. Povod za okupljanje pravnika i aktivista u beogradskom Prajd info centru bilo je obeležavanje Međunarodnog dana akcije za depatologizaciju trans identiteta, globalne aktivističke platforme za unapređenje položaja trans osoba.

Fokus ovih aktivnosti stavljen je na 11. reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD11), objavljenu u junu ove godine, a koja će biti podneta na usvajanje u maju 2019. na zasedanju skupštine SZO da bi na snagu stupila početkom 2022. Kako je objasnila Agata Đurić, koordinatorka Gayten-LGBT, prema ovoj reviziji sve dijagnostičke šifre koje imaju veze s transrodnošću uklonjene su iz odeljka za mentalne i poremećaje ponašanja, i svrstane u novo poglavlje “rodne nekongruentnosti” u odeljku za stanja vezana za seksualno zdravlje. Nekongruentnost, odnosno trajna nepodudarnost ličnog iskustva roda sa urođenim polom, na ovaj način je formalno destigmatizovana što će narednih godina svakako imati odjeka u nacionalnim zdravstvenim politikama širom sveta, pa i u Srbiji.

Sudeći po iskustvima trans osoba, početni koraci u tranziciji, bez obzira da li će se ona završiti hirurškom promenom pola, vezani su upravo za psihologe i psihijatre koji ova stanja tretiraju kao mentalni poremećaj, čime zapravo ugrožavaju psihičko zdravlje trans osoba. Zakon ih, s druge strane, primorava na hirurški zahvat ukoliko žele da u svojim ličnim dokumentima promene oznaku pola. Tako su trans osobe od početka tzv. društvene tranzicije – prilagođavanja svoje pojave vlastitom iskustvu roda, ostavljene u pravnoj praznini, prinuđene ili da prekinu proces tranzicije, ili da se izlože svakodnevnoj diskriminaciji.

Đurić je podsetila da su mnoge države do sada već usvojile zakon o rodnom identitetu bez medicinskog uslovljavanja, ali su u većini i dalje na snazi zahtevi koji stanja na trans* spektru tretiraju kao patologiju, odnosno formalnu promenu oznake pola uslovljavaju dijagnozom, pokretanjem hormonske terapije, te genitalnom operacijom koja često znači i prinudnu sterilizaciju. Srbija još uvek nema poseban zakon o rodnom identitetu, iako se Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije i akcionim planom (usvojeni 2013-14) obavezala da pripremi nacrt do sredine 2016. Međutim, nakon više nerešenih zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, organizacija Gayten-LGBT je početkom ove godine dobila odgovor nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u kom se navodi da će se pitanja rodnog identiteta rešavati u okviru zakona o rodnoj ravnopravnosti. Organizacija je, inače, pre pet godina predstavila model Zakona o rodnom identitetu koji, između ostalog, predviđa omogućavanje promene ličnih dokumenata odmah po ustanovljenju trans identiteta, nezavisno od daljih medicinskih procedura, bitno ograničava rokove za odluke nadležnih službi o promeni oznake pola, imena i matičnog broja, kao i rokove za promenu ostalih dokumenata. Od posebnog značaja je i predviđena zabrana obavezne sterilizacije prilikom hirurške intervencije.

Komentarišući reviziju klasifikacije bolesti SZO Katarina Maksimović, specijalistkinja psihijatrije i članica Republičke komisije za transrodna stanja, istakla je društvenu destigmatizaciju kao važnu posledicu ove formalne odluke. Sam tok tranzicije ostaće isti, ali će porodično i šire okruženje trans osobe biti značajno manje opterećeno stigmom mentalnog poremećaja.

Jelena Simić, profesroka medicinskog prava i članica pravnog tima Gayten-LGBT, podsetila je na presudu Evropskog suda za ljudska prava donetu prošle godine a kojom je uslovljavanje priznanja roda sterilizacijom zabranjeno kao kršenje osnovnih ljudskih prava. Sve do 2002. ESLJP je prepuštao državama da same procenjuju kako će regulisati status trans osoba, ali je odlukom donetom te godine zauzeo stav da se nacionalnom regulativom moraju poštovati prava i dostojanstvo ličnosti, kao i pristup adekvatnoj zadravstvenoj zaštiti, te da su države dužne da pomognu proces tranzicije. U tom duhu tada je izmenjen i domaći zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je predviđeno da država učestvuje u medicinskom procesu tranzicije trans osobe sa 60% sredstava. Ova poslednja odluka suda u toj oblasti uspostavlja pravo na rodni identitet kao neuslovljeno pravo, te stavlja teret na domaćeg zakonodavca da prilagodi propise i postara se da poštuje rodni identitet svake osobe, ne vezujući formalno priznanje promene za medicinski tretman za koji se osoba odlučuje. U pojedinim evropskim državama već je pokrenut ciklus obeštećenja osoba koje su, bez informisanog pristanka, bile podvrgnute nizu nepovratnih operacija koje su dovele do steriliteta.

Brisanje medicinskih uslova iz zakonskog priznanja roda najvažniji je pravni standard za unapređenje položaja transrodnih osoba, istakla je Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka. Ona je istakla da je Danska bila prva država koja je usvojila ovaj standard, omogućujući 2014. pravnu promenu oznake roda bez kliničke dijagnoze i prethodnog medicinskog tretmana, hormonalnog ili hirurškog. Mršević je podsetila da su aktivisti za ljudska prava u Srbiji već 2012. krenuli u zagovaranje takvih rešenja, često uz podršku stručnjaka iz različitih institucija u okviru kojih su transrodne osobe posebno izložene nepotrebnim rizicima, poput bolnica ili zatvora, međutim zakona i dalje nema. Zorica Mršević se osvrnula i na zakon o matičnim knjigama usvojen ove godine a kojim je, uprkos stavu organizacija za ljudska prava, predviđena promena pola koja se upisuje u matičnu knjigu rođenih “na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove”.

Saša Lazić, aktivista i član pravnog tima Gayten-LGBT, preneo je upozoravajuća iskustva trans osoba u Srbiji, o kojima su se čula emotivna svedočenja i iz publike: od diskriminatornog pristupa psihologa i psihijatara, posebno izvan Beograda, višegodišnjeg razvlačenja procesa, traumatičnih ginekoloških pregleda, te uslovljavanja svake javne i privatne usluge medicinskom dokumentacijom. Isključenost sa tržišta rada usled “nekongruentnosti” ličnih dokumenata sa rodnim identitetom, za mnoge trans osobe znači život u siromaštvu, seksualni rad i izloženost nasilju, uličnom i institucionalnom.

 

on-off, 24.10.2018.