Foto: Slavica Miletić

 

Javni razgovor Foruma Roma Srbije o mogućnostima organizovanja sakupljača sekundarnih sirovina, održan je u ponedeljak 24. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz učešće aktivista, predstavnika tradicionalnog kao i sindikata sakupljača sekundarnih sirovina. Umesto perspektive manjine koja trpi sistemsku rasnu diskriminaciju, sagovornici su kandidovali pristup koji život romske zajednice tretira u okvirima prekarnog rada, sve češćem obliku angažovanja i u opštoj populaciji.

Nedovoljno regulisan i lišen, između ostalih, prava na sindikalno organizovanje, prekarijat pokriva raznovrsne profesije, od visoko obrazovanih i traženih profila, do fizičkog rada. Na samom dnu lestvice nalaze se sakupljači sekundarnih sirovina kojih, procenjuje se, u Srbiji ima više desetina hiljada. Najčešće su to Romi, osuđeni na život izvan društva u segregiranim naseljima.

Podaci koje je izneo Šaban Salijević, predsednik Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina, govore o katastrofalnim uslovima u ovom neformalnom sektoru. Prosečni životni vek ovih radnika je oko 46 godina, dok četvrtinu čine maloletne osobe. „Za 200 kilograma sakupljenog papira, sakupljač će dobiti 500 dinara. Za tu količinu papira je potrebno prepešačiti oko 19,7 kilometara“, navodi Salijević. Radni dan sakupljača u proseku traje 11 sati, dok većina nema ni osnovnu opremu i alate. S druge strane, profit ostvaren na otkupu i izvozu sekundarnih sirovina stalno raste.

Odnos društva prema sakupljačima opisan je jednom analizom dnevne štampe iz 2011. godine, prema kojoj je samo 20 tekstova bilo posvećeno sakupljačima sekundarnih sirovina. Od toga su u 4 napisa sakupljači prikazani u socijalnom kontekstu i relativno pozitivnom svetlu, dok ostali spadaju u kategoriju vređanja ljudskog dostojanstva.

Osnovan 2011. godine i registrovan kao prvi te vrste u Evropi, Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina danas ima preko 2.500 članova, kaže Šaban Salijević. Sedište mu je u Nišu, a u međuvremenu je osnovano 12 odbora u lokalnim samoupravama, od Novog Sada do Bujanovca. Ove jeseni, planira se otvaranje podružnica i u tri beogradske opštine. Iako je registrovan kao sindikat zaposlenih, okuplja i nezaposlene pojedince, kao dobrovoljna interesna organizacija čiji je cilj zaštita kolektivnih prava.

Sindikat od države zahteva ograničenje izvoza sekundarnih sirovina i pokretanje reciklaže, kao i kontrolu cene sekundarnih sirovina. Takođe, traži se i učešće u donošenju relevantnih zakona kao i u upravljanju državnim fondom za zaštitu životne sredine. Sindikat zahteva da ima svoje predstavnike i u procesima kreiranja lokalnih planova za upravljanje otpadom, razvoja komunalnih službi na bazi partnerstva i socijalno odgovornog ponašanja i kreiranja politike lokalnog ekonomskog razvoja. Od države se očekuje i da inicira i podstakne razvoj zadrugarstva u oblasti prikupljanja i prerade otpada.

Salijević navodi da je u Nišu u toku pilot projekat koji je podržala nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), a koji obuhvata 200 sakupljača, članova sindikata kojima su podeljene identifikacione kartice i zaštitna oprema. U sledećem turnusu, projekat će biti proširen na Kruševac, Lapovo i Novi Sad. Identifikacione kartice bi trebalo da obezbede registrovan trag o sakupljaču, količini sirovina predatih otkupljivačima, ceni i slično. Takođe, posebnim sporazumom sa osiguravajućim društvom obezbeđeno je godišnje osiguranje sakupljača iz pilot projekta, koje pokriva profesionalne bolesti i povrede na radu.

Pored zdravstvenih rizika, sakupljači su najčešće izloženi zlostavljanju policije i različitih inspekcija, ističe Salijević. Odnos sredine i nadležnih pretežno zavisi od politika u lokalnim samoupravama; poneke opštine imaju razumevanja za položaj sakupljača. S druge strane, u Novom Sadu su prošle godine promovisani „čuvari“ kontejnera kada je tamošnja Čistoća rešila da zaštiti „imovinu grada“ u kontejnerima. Prema rečima Jasmine Drmaku, aktivistkinje Foruma Roma Srbije, iako je kasnije postignut neformalni sporazum da se pristup ne sprečava ljudima kojima je sakupljanje osnovno sredstvo preživljavanja, u poslednje vreme Romi svedoče o osobama koje ih fotografišu prilikom sakupljanja. Mogućnost da se u pojedinim lokalnim samoupravama ostvari neki trajniji oblik socijalnog osiguranja, za mnoge predstavlja rizik gubitka socijalne pomoći.

Predlog Foruma Roma Srbije kreće se ka razvoju javne reciklažne industrije, kroz koju bi sakupljači mogli da ostvare radna i socijalna prava. Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, najavio je tokom razgovora spremnost sindikata na saradnju i zajednički nastup, pre svega na lokalnom nivou, a koji bi obuhvatio širi front prekarnih radnika sa društvene margine, poput preprodavaca polovnih stvari, zabavljača i drugih oblika samozapošljavanja najsiromašnijih. Tradicionalni sindikat može biti od koristi prilikom odabira modela koji bi premostili zakonsku branu sindikalnom organizovanju nezaposlenih, poput zadruga, ali i u nastojanjima da se na lokalnom nivou pokrene socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje.

 

on off, 27.09.2018.