Foto: on-off

Foto: on-off

 

Prošle nedelje javnost je uzburkala priča objavljena u dnevnom listu Blic o migrantkinji Fatimi A. (38) iz Jordana, za kojom policija traga nekoliko dana zbog sumnje da je u Beogradu seksualnim putem zarazila nekoliko ljudi HIV-om. Međutim, novinarska priča o Fatimi koja je navodno u poslednjih godinu dana “u opasnost dovela desetine ljudi”, i način na koji je ona ispričana, izazvala je negodovanje i ljutnju u krugovima struke, lekara koji svakodnevno rade sa ljudima obolelim od HIV-a, kao i među pacijentima koji se bore sa ovim virusom.

Obraćajući se našoj redakciji, doktorka Mila Paunić, epidemiološkinja koja već 29 godina radi u Centru za prevenciju HIV-a u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, ovakav tekst je ocenila kao neprofesionalan i nedopustiv: “Ovakvim tekstom se diskriminišu ne samo žene i generalno HIV pozitivni pacijenti, nego se i na najperfidiniji način širi mržnja i prebacuje sva odgovornost na osobu koja živi sa HIV-om, uz nametanje ideje da je samo HIV pozitivna osoba odgovorna, odnosno “kriva” za “širenje“ bolesti. Na ovaj način se automatski implicira da ljudi koji ulaze u odnos svojevoljno, dakle svesno, i sa idejom da dobiju nešto što žele, nisu odgovorni sami za sebe.”

Ona je dodala da se “u konkretnoj priči, ukoliko je istinita, radi o muškarcima koji su platili ženi za seks (dakle nisu silovani), ti muškarci nisu koristili kondom, takođe svesno, “i sve to zajedno ih “oslobađa“ bilo kakve odgovornosti… Odgovornost, ili kako u tekstu piše “krivica”, se svaljuje na HIV pozitivnu ženu, migrantkinju. Osoba koja je ranjiva sa svih strana, u tuđoj je zemlji bez ikoga, a veliko je pitanje da li je sve to istina. Kroz tekst provejava i ideja stavljanja u karantin… Ljudima koji imaju HIV je potrebna pomoć, a ne ovakva osuda.”

Ona dodaje da je isprva bila “veoma ljuta” jer joj se čini da smo ovakvim medijskim napisima “otišli unazad – ne 40 godina kada se HIV pojavio, već 400 godina… Možda je samo bilo potrebno da autorka teksta čuje i reč nekoga ko se time bavi, ko je u toj oblasti stručan”. Doktorka je podsetila da lekari sa Studentske poliklinike ali i iz drugih zdravstvenih ustanova redovno organizuju edukacije za novinare na temu kako izveštavati o osetljivim grupama poput ove: “Zadatak medija je da informišu i edukuju ljude, a ne samo da pružaju “zabavu”. Ovakvim tekstom šalje se potpuno pogrešna poruka: da je samo osoba koja ima HIV infekciju odgovorna. Kroz 29 godina, koliko radim ovaj posao, kolege i ja pokušavamo da kod ljudi probudimo odgovornost za sopstveno zdravlje i da ih naučimo da zaista svako odlučuje o tome da li hoće da “uzme” ili neće da uzme HIV.

Ovakvi senzacionalistički tekstovi bacaju senku na taj trud”. Ona navodi da je HIV tema koja nije “za eksperimentisanje i igru i da se ne sme lutati i pisati proizvoljno… O HIV-u treba da se govori iskreno, često, otvoreno, ljudski, životno i bez “rukavica”, kako bi ljudi shvatili da je odgovornost za dobijanje HIV-a upravo na svakom od nas. Pristup u kome se odgovornost prebacuje na HIV pozitivnu osobu je “Pandorina kutija” pre svega u odnosu na ljude koji žive sa HIV-om, ali automatski i za sve druge i predstavlja pogrešan put u zaustavljanju epidemije.

Mi lekari i medicinske sestre iz Savetovališta za HIV Studentske poliklinike upiremo se iz sve snage da objasnimo koliko je važno na vreme uraditi test na HIV i jedva smo postigli da nam se polako poveća broj ljudi koji žele da se testiraju. Uvereni smo, takođe, da ljudi sa manje nelagodnosti dolaze u naše Savetovalište… Međutim, ovakvi tekstovi direktno utiču na smanjenje želje kod ljudi da urade test… Pogrešan pristup izaziva strah, strepnju, stigmu, klijenti počinju da razmišljaju na pogrešan način: “šta ako budem pozitivan/na? Vidim kako prolaze oni koji su HIV pozitivni. Šta ako se sazna? Pa me još strpaju u neki karantin? Ma bolje je da ne radim test. Dakle, sve što uradimo i izgradimo može tako lako da se sruši pristupom koji je korišćen u tekstu o Fatimi.”

A evo kako je Beograđanin R.N. (32) koji sa HIV-om živi skoro pet godina, doživeo tekst o Fatimi: “Strah od HIV-a je realan i može da bude produktivan. Što ga se više plašite, to su manje šanse da ga dobijete. Međutim, ono što je potpuno pogrešno i nedopustivo jeste da plašite ljude – ljudima koji žive sa HIV-om… Ne znam da li ste svesni da svi mi koji imamo HIV, posle ovakvih tekstova osećamo dodatnu količinu stresa, krivice i stida. I imamo taj strašan osećaj “prljavosti” što bolujemo od ove, a ne od neke druge bolesti. Vama je jasno da to nije zbog bolesti. Ona se danas uspešno drži pod kontrolom.

Posle ovakvih tekstova bar dve trećine Srbije bi nas “linčovalo” a preostala trećina strpala u karantin. Ja sam HIV dobio sekundom nepažnje u odnosu sa nekim ko je očigledno imao HIV (možda je znao a možda i nije). Ali ja sebi ne mogu da oprostim gešku što tada nisam koristio kondom. Možda bih vremenom sebi i oprostio i posvetio se terapiji, lečenju, svom poslu, normalnom životu, da me s vremena na vreme ovako nešto ne podseti da živim u “dogvilovskoj zajednici” u kojoj neznalice pozivaju na (još uvek) mentalni linč, nas koji živimo sa HIV-om.”

 

Ivana Nikoletić, Danas, 04.07.2018.

on-off, 13.07.2018.