Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Na sednici Saveta za suzbijanje nasilja u porodici koji je održan ove nedelje ministri pravde, policije, kao i ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, hvalili se efekte sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. To je neobično s obzirom na podatak koji je iznet na sednici istog tog Saveta – za prvih 6 meseci ove godine u Srbiji je bilo 30 smrtnih slučajeva u porodičnom nasilju, od čega 23 žene i 7 muškaraca. Poređenja radi, cele prošle godine u porodičnom nasilju ubijeno je 29 žena i dvoje dece.

Ova sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici poslužila je tome da najviši predstavnici izvršne vlasti rezimiraju rezultate jednogodišnje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ministarka pravde Nela Kuburović posebno je istakla broj prijavljenih slučajeva nasilja – od 1. juna prošle godine do 30. juna ove godine ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici, što se smatra krunskim dokazom da su, za razliku od ranije, žrtve ohrabrene da prijavljuju nasilje.

Minsitarka pravde je navela da je u 16.185 slučajeva bilo predloga za izricanje mere prilikom prijave nasilja, a da su sudovi usvojili produženje hitne mere na 30 dana u 15.617 slučajeva. Takođe, izrađena su 10.503 individualna plana za zaštitu žrtava što, rekla je ona, pokazuje da su novoformirane grupe za koordinaciju razmatrale pojedinačne slučajeve.

Ministar policije Nebojša Stefanović je saopštio da je za godinu dana policija izrekla 28.026 mera, od toga 8.751 meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i 19.275 mera privremene zabrane učiniocu da stupa u kontakt sa žrtvom.

Uviđajući da je poslednjih godina nasilje u porodici eskaliralo do alarmantih razmera, država je krajem 2016. donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i proglasila takozvanu nultu toleranciju na tu vrstu nasilja. Broj prijavljnih slučajeva koji je naveden na sednici Saveta za suzbijanje nasilja u porodici pokazuje da je izvestan efekat postignut, tj. da su žene smelije prijavljivale nasilne partnere. Međutim, kako su u više navrata upozoravale ekspertkinje iz organizacija civilnog društva koje se bave ovim problemom, ukoliko ne postoji jasan i efikasan plan nadležnih institucija šta dalje treba činiti – prijavljivanje nasilja žrtvu može dovesti u još veću opasnost. Već je bilo mnogo slučajeva kada su žene nakon toga ubijene. Hitna mera pomaže da se počinilac udalji da bi sistem napravio plan kako da zaštiti žrtvu. Problem su dugoročne mere zaštite, a njih je veoma malo.

Ukoliko se do kraja godine nastavi dosadašnji trend ubijanja žena u okviru tzv. porodičnog nasilja, moglo bi da se dogodi da krajem godine broj ubijenih žena premaši “rekorde” iz prethodnih godina. A nedavno je Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović iznela podatak da je “za poslednjih 10 godina ubijeno više od 350 žena, a 21 u prva četiri meseca ove godine. To je poražavajući podatak“, rekla je ministarka i pozvala žene da prijave i svaki šamar.

Na osnovu izjava članova Saveta za suzbijanje nasilja u porodici teško je zaključiti u čemu je problem – zbog čega je, uprkos velikom broju prijava nasilnika, izricanja mera udaljavanja iz stana, zabrani prilaska žrtvi i sl. toliko žena ubijeno u prvoj polovini godine. Ništa nismo saznali osim da ima „određenih problema u koordinaciji pojedinih institucija i službi”.

Sudeći po izjavama aktivistkinja organizacija civilnog društva koje se decenijama bave ovim pitanjem, glavni problemi u sistemu zaštite žena jesu nepostojanje evidencije slučajeva nasilja, ali i neadekvatna procena rizika. Takođe, uočljiv je i nedovoljnan broj profesionalaca obučenih za rešavanje ovog specifičnog problema, i to u svim delovima sistema: policiji, centrima za socijalni rad, tužilaštvima, sudovima.

Kao što smo se prethodnih godina mnogo puta uverili, ubistva žena bila su krajnji ishod kontinuiranog nasilja kojima su žrtve bile izložene. Tokom 2017. u trećini slučajeva ubijenih žena postojanje nasilja je bilo poznato raznim institucijama, pre svega policiji i centrima za socijalni rad.

Kao što godinama ponavljaju ekspertkinje iz Autonomnog ženskog centra nadležne institucije bi morale da imaju podatke o slučajevima porodičnog nasilja. Iako je po novom zakonu trebalo uspostaviti uvezanu evidenciju koju bi vodili centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo, takvog mehanizma još uvek nema. Članovi Saveta za suzbijanje porodičnog nasilja na najnovijoj sednici nisu smatrali za shodno da javnosti kažu da li će i kada takva evidencija biti uspostavljena.

Ukoliko se nadležne isntitucije i dalje budu zadovoljavale brojem “ohrabrenih žena”, “hitnih i privremenih mera”, nastavićemo da, prateći medije, brojimo ubijene žene. Međutim, nikako ne treba zaboraviti da podaci do kojih se dolazi praćenjem medija nisu realni. Za neka ubistva se ne zna – postoje slučajevi u kojima žrtva porodičnog nasilja podlegne povredama posle nekog vremena, ali se ono ne registruje kao ubistvo.

 

on-off, 21.07.2018.