Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Praksu samoproglašenja lidera zaštite ljudskih prava, koju je nedavno u razgovoru sa premijerkom Norveške Ernom Soberg započela predsednica vlade Ana Brnabić, nastavili su i drugi visoki funkcioneri vlade iz redova Srpske napredne stranke.

Najpre je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević u razgovoru sa predstavnicima Svetske banke izjavio da su svi zakoni u Srbiji antidiskriminatorni i da naša zemlja ima mnogo bolje rezultate u toj oblasti od drugih u regionu. Srbija, prema oceni ministra Đorđevića, “može biti primer čak i nekim zemljama EU kako žene mogu biti na visokim pozicijama i da taj posao vode vrlo uspešno”.

Upravo je jedna od žena na visokom položaju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, u svom poslednjem godišnjem izveštaju navela kako je broj pritužbi u kojima je kao osnov diskriminacije naveden pol već godinama u samom vrhu po zastupljenosti u ukupnom broju pritužbi. Kao i prethodnih godina, navela je Poverenica u svom izveštaju, žene su se žalile da im na osnovu pola i porodičnog statusa nije bilo omogućeno da napreduju na poslu, ili zbog toga što su posle povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustva zbog bolesti deteta dobijale otkaze, ili zato što su raspoređivane na slabije plaćena radna mesta.

Veliki broj žena više nije u mogućnosti da se žali na diskriminaciju – ubijene su u svojim kućama ili stanovima od strane svojih partnera. Samo u prvih 5 meseci 2018. u Srbiji je ubijeno 20 žena. Po rečima Vanje Macanović iz Autonomnom ženskog centra koja je radila analizu 26 slučajeva ubistava žena, čak njih 16 njih se obraćalo za pomoć raznim institucijama, a samo u 5 slučajeva su podatke o nasilju imale sve 3 nadležne institucije. Nastavlja se i dosadašnja praksa nekažnjivosti odgovornih lica – to se do sada desilo samo jednom, kada je jedan službenik dobio otkaz zbog loše procene situacije. Jednom rečju – žrtve su obespravljene, a i ono malo prava što imaju se ne primenjuje.

Imajući u vidu činjenicu da je unapređenje rodne ravnopravnosti važno za pridruženje Srbije Evropskoj uniji (poglavlja 19 i 23), ministar Đorđević je najavio “medijsku kampanju i edukaciju, a sve u cilju podizanja svesti građana i građanki o rodnoj ravnopravnosti”.

Možda bi ministar najpre trebalo da krene od sebe i svojih kolega političara koji su doveli do toga da se svega 13,2 odsto žena nalazi na pozicijama predsednica skupština opština ili gradova. Prema rečima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, na mestima odbornica u lokalnim parlamentima žene su zastupljene u procentu koji je određen zakonskom kvotom. Uprkos tome, kaže Poverenica, “u čak 55 opština i gradova broj odbornica je ispod zakonom propisanih vrednosti. Možda je najdrastičniji podatak o sastavu saveta mesnih zajednica: na 8 muškaraca dolazi jedna žena”.

Ovih dana se povodom zaštite ljudskih prava oglasila i državna sekretarka u ministarstvu unutrašnjih poslova Biljana Popović-Ivković, ali ne povodom najnovijeg poražavajućeg izveštaja Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja. Naime, Komitet SE je obavestio srpsku vladu da je primio veliki broj izjava o neadekvatnom postupanju policajaca prema privedenim osobama kako bi se iznudila priznanja. Umesto policijske istrage, jedan broj policajaca je radije pribegavao šutiranju, šamaranju, udaranju policijskim i bejzbol palicama. Državna sekretarka u ministarstvu čiji zaposleni koriste ove oblike „istražnih postupaka” nedavno je u razgovoru sa predstavnicima Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) izjavila da je „politika Vlade koju predvodi SNS potpuno poštovanje ljudskih prava” i da “SNS vodi politiku tolerancije i poštovanja različitosti svih njenih građana“.

Državna sekretarka MUP-a je, dakle, titulu šampiona u zaštiti ljudskih prava koju je Srbiji dodelila njena premijerka, oduzela i uručila najvećoj političkoj stranci. Ona je ujedno i apelovala na sve pripadnike osetljivih društvenih grupa da prijavljuju slučajeve napada, “jer samo reakcijom nadležnih državnih organa počinioci mogu biti adekvatno sankcionisani”.

Kao što je već pomenuto – u analizi 26 slučajeva ubistava žena koje je uradio AŽC, čak 16 žena se uzaludno obraćalo za pomoć nekoj od nadležnih državnih institucija, među kojima i policiji u kojoj radi i državna sekretarka Popović-Ivković.

A pre nego što je ispevala odu vladajućoj stranci u razgovoru sa predstavnicima NDI, posebno apostrofirajući veliki napredak u zaštiti ljudskih prava pripadnika LGBT+ populacije, morala se upoznati sa podatkom da je od 2012. godine izmenama zakona uveden član 54a koji kao otežavajuću okolnost uvodi zločin iz mržnje, ali i sa činjenicom da do današnjeg dana nemamo nijednu presudu koja se poziva na taj član.

 

on-off, 14.07.2018.