Foto: Đorđe Karan

Foto: Đorđe Karan

 

Juče je u nekoliko gradova u Srbiji, među kojima su Beograd, Novi Sad, Leskovac, Užice, Kruševac i Tutin, po prvi put obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Taj datum, 18. maj, prošle godine je ustanovila vlada Srbije na inicijativu Mreže Žene protiv nasilja.

Na Trgu republike u Beogradu od 12 do 18 sati stajala je instalacija “Reakcija umesto zločina“ koja je simulirala mesto zločina – sobu kuće u kojoj je žena živela, najnebezbednije mesto za žene koje preživljavaju nasilje.

Prema podacima koje je povodom obeležavanja ovog dana iznela predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović – više od 350 žena ubijeno je u poslednjih 10 godina, a 21 u prva 4 meseca ove godine. Oglasilo se i minsitarstvo pravde navodeći svoje “uspehe” – da su tokom 2017. godine državni organi razmotrili više od 40.000 slučajeva nasilja u porodici, da su sudovi izrekli više od 14.000 hitnih mera i da je izrađeno oko 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama. Ministarstvo smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donet prošle godine, pomogao u osnaživanju žrtava da prijave nasilnika.

Međutim, ako je samo u prva 4 meseca 2018. ubijena 21 žena jasno je da nešto ozbiljno nije u redu, odnosno da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije ispunio svoju svrhu. Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je povodom obeležavanja 18. maja izjavila da će se založiti za osnivanje nadzornog tela za praćenje ubistava žena jer, kako je rekla, svaki slučaj treba pažljivo analizirati da bi se identifikovali propusti u zaštiti žena. Takođe, to telo bi svakog 18. maja objavljivalo izveštaj koji bi sadržavao broj ubijenih žena razvrstan prema starosti i polu žrtve i ubice, relaciji između žrtve i ubice, kao i informacije o kaznama za ubicu.

U pismu koje su povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilje Autonomni ženski centar i Udruženje žena Peščanik uputile vladi i resornim ministarstvima, navedeno je nekoliko zaključaka koji u velikoj meri objašnjavaju glavne sistemske propuste koji su doveli do eskalacije nasilja nad ženama.

Na osnovu analize slučaja ubistava žena u 2017. godini koje su uradile ove dve organizacije, u 10 od 26 slučajeva femicida policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad su imali informacije o nasilju koje je vršeno nad ženom, ali ipak nije učinjeno dovoljno da ubistvo bude sprečeno. “Zato tražimo odgovornost profesionalaca koji nisu učinili dovoljno da ubistva spreče kao i njihovih pretpostavljenih koji niti u jednom slučaju nisu javnosti podneli izveštaj o učinjenim propustima, izrečenim sankcijama i preporukama za unapređenje postupanja profesionalaca u cilju prevencije femicida“, stoji u pismu vladi i nadležnim ministarstvima. U nastavku je navedeno nekoliko pitanja na koja se traže odgovori. Među njima su i sledeća:

  1. Kada će biti uspostavljeno Nadzorno telo za praćenje femicida, koje će prikupljati, analizirati i javno objavljivati podatke o femicidu; definisati, upućivati i nadzirati primenu mera za prevenciju femicida?
  2. Kada će javno objaviti Izveštaj o (ne)postupanjima profesionalaca u nadležnim institucijama koja su dovela do ubistva dve žene i deteta koje se desilo pre skoro godinu dana u prostorijama organa starateljstva u Beogradu i o merama koje su preduzete protiv tih profesionalaca?
  3. Zbog čega rukovoditeljka GCSR – Odeljenja Rakovica nije smenjena, na isti način na koji je smenjena Direktorka GCSR i Rukovoditeljka Odeljenja Novi Beograd?
  4. Zbog čega o krivičnoj odgovornosti postupajućih stručnih radnika GCSR Beograd odlučuju osnovna tužilaštva koja su učinila niz propusta u postupanju u istim slučajevima?
  5. Zbog čega Republičko javno tužilaštvo i Državno veće tužilaca nisu obavestili javnost da li su pokrenuti disciplinski postupci protiv zamenika osnovnih javnih tužilaca koji su više od četiri godine sprovodili istražne radnje za nasilje u porodici u slučaju Rakovica, i zamenika tužioca koji se saglasio sa uslovnim otpustom nasilnika iz zatvora u slučaju Novi Beograd i pored prijava koje je to isto tužilaštvo primilo da je nasilnik pretio supruzi i dok je tokom izdržavanja kazne zatvora izlazio na vikende?
  6. Zbog čega Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nisu podneli izveštaj o tome da li je Zatvorska uprava bila obaveštena od strane MUP-a o tome da je nasilnik koji je ubio ženu na Novom Beogradu pretio ženi i tokom izlaženja na vikende i zbog čega je sudu, prilikom razmatranja njegovog zahteva za uslovni otpust, dat pozitivan izveštaj o ponašanju u zatvoru?
  7. Zbog čega Ministarstvo unutrašnjih poslova nije pokrenulo postupke protiv odgovornih u PS Novi Beograd i PS Rakovica zbog propusta i nepostupanja u skladu sa zakonima, kojima su doprineli da dve žene i dete budu ubijeni?
  8. Zbog čega Visoki savet sudstva nije razmatrao postupanje porodičnih sudija koje su imale saznanja o pretnjama i nasilju koje su ove žene i dete preživljavali i nisu se koristili istražnim načelom koje im Porodični zakon daje da bi zaštitili njihove živote?
  9. Zbog čega Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo pravde nisu pokrenuli postupke protiv Komisije veštaka Klinike Laza Lazarević koji su dali Nalaz i mišljenje da maloletno dete treba da se viđa sa nasilnim ocem, koga se plaše zaposleni u svim institucijama, van kotrolisanih uslova i koji su direktno odgovorni za ubistvo tog deteta? Da li svi ti sudski veštaci i dalje veštače u postupcima u kojima postoji nasilje u porodici?
  10. Da li će bez odgovora ostati i svi ostali slučajevi koji su bili prijavljivani nadležnim institucijama kao što su ubistvo žene u Zemunu od strane njenog partnera, pripadnika MUP-a, ubistvo žene u Kosjeriću i Somboru, koje su počinili osuđeni nasilnici koje sistem i dalje nije percipirao kao opasne po život žene.

Posredno odgovarajući na slična pitanja koja se ponekad mogu čuti u javnosti, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je jedino spremna da razmotri ideju o formiranju Nadzornog tela za praćenje femicida. O odgovornosti nadležnih minsitarstava, policije, centara za socijalni rad, sudskih veštaka, lekara, sudija nije rekla ni reč.

 

on-off, 19.05.2018.