Organizacija Gayten-LGBT se povodom Međunarodnog dana akcije za depatologizaciju trans identiteta 21. oktobra obratila Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, sa zahtevima koji se tiču unapređenja položaja i prava trans osoba u Srbiji.

Naime, kao organizacija koja ima dugogodišnje iskustvo u unapređenju i zaštiti ljudskih prava LGBTIQ osoba, a posebno trans osoba, 31. marta 2016, Ministarstvu zdravlja uputili smo predlog o promeni naziva Republičke stručne komisije za lečenje transrodnih poremećaja, osnovane 2012. od strane ovog ministarstva, u Republička stručna komisija za transrodna stanja. Do sada smo dobili informaciju od predsednika komisije dr Miroslava Đorđevića, da će naš predlog biti razmotren, ali još uvek nismo upoznati sa konačnom odlukom, pa smo se na ovogodišnji Dan akcije za depatologizaciju trans identiteta, ponovo obratili Ministarstvu zdravlja sa molbom da nas o tome obavesti.

Inicijativa organizacije Gayten-LGBT je potkrepljena i činjenicom da sve veći broj evropskih i drugih zemalja u potpunosti depatologizuje osobe trans identiteta, omogućavajući im da slobodno žive i izražavaju svoje rodne identitete, uključujući i izbor oznaka u ličnim dokumentima, bez ikakvih medicinskih preduslova. Našoj inicijativi ide u prilog i najavljena revizija Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije, kojom će se depsihopatologizovati identiteti iz spektra transrodnosti.

Savet Evrope i vodeće svetske organizacije u polju prava trans osoba, kao što su Transgender Europe, WPATH – Svetsko udruženja profesionalaca za transrodno zdravlje, Trans Depathologization-Networks, zalažu se za maksimalnu jezičku senzitivnost kada je reč o trans osobama i depatologizaciji trans identiteta u ovom kontekstu. I analiza i preporuke Radne grupe za analizu propisa od značaja za pravni položaj transpolnih osoba, koju je osnovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana Republike Srbije upućuju na to isto.

Takođe povodom Međunarodnog dana akcije za depatologizaciju trans identiteta, organizacija Gayten-LGBT zatražila je odgovor od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u vezi sa zahtevom koji smo ovom ministarstvu podneli 31. marta 2017. godine, a koji se tiče osnivanja radne grupe za rad na Zakonu o rodnom identitetu. Na naše tadašnje pitanje da li je formirana pomenuta radna grupa, dobili smo zvaničan odgovor da radna grupa nije formirana i da rad na ovom zakonu još nije počeo. Napominjemo takođe da je Gayten-LGBT 7. novembra 2016. godine podneo zahtev za slobodan pristup informaciji od javnog značaja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u vezi sa formiranjem i radom radne grupe za pripremu i izradu Nacrta zakona o rodnom identitetu, kao realizatoru mere prema Akcionom planu za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2013-2018, predviđenoj za četvrti kvartal 2016. godine, i da do danas nismo dobili nikakav odgovor, što navodi i Savet za praćenje realizacije Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2014-2018. godine u svom trećem izveštaju.

Pravno priznanje rodnog identiteta je esencijalni deo osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na slobodno izražavanje i sigurnost ličnosti, pravo na privatnost, pravo na slobodu od samovoljnog hapšenja i kažnjavanja, pravo na rad i zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, bezbednost i pristup pravdi. Sva ova prava su trans osobama u Srbiji ugrožena sistematskom diskriminacijom i pored nekih pozitivnih koraka koje je država Srbija preduzela u poslednjih nekoliko godina.

Iako se medicinske procedure usklađivanja tela sa rodnim identitetom (ranije nazivane „promena pola“) u Srbiji obavljaju od 1989. godine, zaprepašćuje činjenica da država Srbija do danas ovo pitanje nije pravno regulisala, posebno imajući u vidu da organizacija Gayten-LGBT već dugi niz godina ukazuje na izuzetno tešku situaciju pravnog i egzistencijalnog vakuuma u kojem se trans osobe nalaze u pogledu promene ličnih dokumenata, i posledično prava na zapošljavanje, rad, obrazovanje, bračna i porodična prava, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, i drugo.

Gayten-LGBT je ponudio dva Modela zakona, od kojih poslednji, Model zakona o rodnom identitetu iz 2013. godine, reguliše sva najznačajnija pitanja u vezi sa potrebama i pravima trans osoba, uzimajući u obzir domaći pravni kontekst.

Ovaj Model zakona je upućen nezavisnim institucijama i organizacijama radi dobijanja stručnih mišljenja i komentara, čime bi se i državi olakšao posao.

Model zakona o rodnom identitetu kreiran je u skladu sa preporukama Radne grupe za analizu podataka od značaja za pravni položaj transpolnih osoba, koju su 2013. g. formirali Zaštitnik građana Republike Srbije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. U preporukama se navodi da bi usvajanje jednog zakona predstavljalo kraći i brži put do unapređenja pravnog statusa trans osoba od promene velikog broja postojećih zakona. Takođe, usvajanje Zakona o rodnom identitetu u skladu je i sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije UŽ-3238/2011, kojom se usvaja žalba trans osobe kojoj je matična služba, oglašavajući se nenadležnom, odbila da izvrši pravno priznanje rodnog identiteta. U odluci stoji i da će se ona odnositi i na druga lica koja se mogu naći u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe, do zakonskog regulisanja ove oblasti, a koje bi omogućio Zakon o rodnom identitetu.

U istraživanju koje je organizacija Gayten-LGBT sprovela 2012. godine, „Istraživanje problema transeksualnih osoba u sferama školstva, rada i zapošljavanja, zdravstvene zaštite i državne administracije“, navode se administrativno-birokratske prepreke kod promene dokumenata kao nešto što ih najviše sputava u svakodnevnom životu.

Mnoge države u Evropi i svetu su usvojile zakonodavne promene koje u punoj meri omogućavaju poštovanje prava trans osoba bez ikakvih medicinskih preduslova. Želimo da Srbija bude jedna od njih.

 

Gayten-LGBT, 20.10.2017.

on-off, 14.11.2017.