Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Da bi se postigli bolji i efikasniji odgovori na različite bezbednosne izazove u društvu nužno je uključivanje i poštovanje različitosti, navodi se u Predlogu strategije razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova za 2018-2023. godinu. Tu se kaže da je predlog ovog dokumenta nastao na osnovu detaljne analize relevantnih normativnih i strateških dokumenata i analize zainteresovanih strana. Kao rezultat, identifikovane su tri prioritetne strateške oblasti: jačanje javne bezbednosti, jačanje kapaciteta ministarstva i MUP kao servis građana.

Međutim, Predlog strategije ignoriše različite bezbednosne izazove za žene i muškarce u Srbiji. Izostavljena je bezbednosna perspektiva žena, iako istraživanja dosledno ukazuju na brojne razlike u stavovima žena i muškaraca u vezi sa tim. Žene se osećaju manje bezbedno od muškaraca i u većoj meri ih zabrinjava nasilje u porodici, držanje vatrenog oružja u kući, fizička bezbednost u javnom prostoru (napadi, pljačke, silovanja), ali i vršnjačko nasilje i bezbednost manjinskih grupa (govor mržnje, napadi na Rome i slično).

Zabrinutost žena zbog nasilja u porodici ne iznenađuje. Podaci o rasprostranjenosti ovog nasilja ukazuju da je 54,2 odsto žena bilo izloženo nekom obliku nasilja u porodici tokom svog života. Iako nema objedinjenih administrativnih podataka o prijavama događaja nasilja u porodici, policija godišnje primi više od 20.000 ovakvih prijava. Svake godine u Srbiji veliki broj žena bude ubijen od strane partnera ili člana porodice. Samo od početka ove godine ubijeno je čak 20 žena.

U svetu je nasilje prema ženama, uključujući ono porodično, prestalo da bude samo privatni problem 1992. godine. U Srbiji je nasilje u porodici krivično delo u kojem se postupa po službenoj dužnosti od 2002. Srbija je 2013. ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koja postavlja visoke strandarde državne odgovornosti za prevenciju, zaštitu, istragu, kažnjavanje i integrisanu politiku. Kako je onda moguće da u Predlogu strategije razvoja MUP-a za 2018-2023. godinu izostaje eksplicitno navođenje nasilja u porodici kao bezbednosnog problema u fokusu tog organa.

Suprotno međunarodnim standardima i domaćim zakonima, moguće je da MUP još uvek smatra da je nasilje u porodici i nasilje prema ženama privatni, a ne javni bezbednosni problem. Verovatno sasvim slučajno, predstavljanje Predloga strategije organizovano je 18. maja, kada smo po prvi put obeležili nacionalni Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja.

Ako u strateškom dokumentu nije imenovan problem, to znači da se prioritetne radnje jačanja unutrašnjih resursa MUP-a neće ticati nasilja u porodici. Neće biti ponuđena odgovarajuća organizaciona rešenja (uspostavljanje „linije rada“ za nasilje u porodici) i razvoj resursa policijskih službenika i rukovodilaca, iako pripadnici MUP-a dosledno ukazuju na takvu potrebu. Bez toga ne može biti delotvorne i efikasne procene bezbednosnih rizika, izricanja hitnih i drugih odgovarajućih mera, zaustavljanja i sprečavanja ponavljanja nasilja u porodici. Loša organizacija i neodgovarajući resursi pre ili kasnije vode izbegavanju i distanciranju od problema, ali i profesionalnom iscrpljivanju. Previsoku cenu neodgovornosti plaćaće žene.

Ako MUP stvarno „štiti prava i slobode svih građana garantujući im bezbednost kao pojedincima i članovima zajednice u skladu sa njihovim očekivanjima i prihvaćenim međunarodnim standardima“, kao što se navodi u Predlogu strategije, onda bi ciljevi i mere ovog dokumenta morali da uključe i perspektivu žena o njihovoj ličnoj i bezbednosti u zajednici. Bez toga, citirana izjava je deklarativna, a mi ćemo i dalje (samo) prebrojavati ubijene žene.

Autonomni ženski centar

 

on-off, 22.05.2018.