Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

 

Ombudsmanka iz Niša Sanja Stojančić više nije mogla da čeka donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je predviđen Ustavom Srbije iz 2006, pa je lokalnim političarima predložila formiranje gradskog Biroa za pružanje besplatne pravne pomoći građanima Niša.

U izveštaju o radu zaštitnika građana Niša za 2017. navela je sledeće: “Potrebno je da Gradska uprava Grada Niša razmotri funkcionisanje službi pravne pomoći pri gradskim opštinama i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi eventualno razmotri organizaciju jedinstvene službe pravne pomoći na nivou Grada, koja bi funkcionisala kao Biro, efikasno postupala i omogućila građanima ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na pravnu pomoć, a do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći”. Ombudsmanka iz NIša je ovakvu preporuku obrazložila time da u pet gradskih opština u Nišu ili ne postoje službe besplatne pravne pomoći ili su nedovoljno dobro organizovane.

“Takva činjenica je doprinela da pravda bude dostižna malom broju građana, koji imaju mogućnost da plate advokatske usluge za sastavljanje pravnih lekova i zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima”, navela je zaštitnica građana Stojančić u izveštaju koji je usvojen na poslednjoj sednici gradske skupštine.

Treba podsetiti da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. U Evropskoj uniji je pravo na besplatnu pravnu pomoć jedno od osnovnih ljudskih prava. Povelja EU o osnovnim pravima utvrđuje da će „pravna pomoć biti dostupna onima koji nemaju osnovna sredstva, odnosno onim licima koja su slabog imovnog stanja i kojima je takva pomoć potrebna da bi im se obezbedio delotvoran pristup pravdi“. Svaka članica EU je na svoj način rešavala ovo pitanje – u Holandiji je pravo na pravnu pomoć ustavno pravo svih građana koje je regulisano Zakonom o pravnoj pomoći iz 1994. godine, Engleska je ovaj problem rešila Zakonom o pristupu pravdi iz 1999. godine. U Nemačkoj postoji razlika između savetodavne pravne pomoći i pravne pomoći u troškovima postupka, koje se odvojeno dodeljuju ukoliko lice samo ne može snositi takve troškove.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u Srbiji trebalo je da bude usvojen pre godinu i po dana, a da njegova primena započne početkom ove godine. Međutim, nema nikakvih nagoveštaja da će se ovaj scenario ostvariti. Glavna prepreka njegovom usvajanju je spor između advokata i nevladinih organizacija oko toga ko može biti pružalac te vrste pomoći. Naime, advokati zastupaju stanovište da ovu uslugu treba da pružaju isključivo oni. Svojevremeno su pojedini predstavnici Advokatske komore Beograda pretili da će, ukoliko se ne uvaže stavovi advokata, oni pribeći protestima sličnim onim iz 2014. kada su štrajkovali 4 meseca zbog Zakona o javnim beležnicima.
Prema poslednjoj verziji nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koja je dospela do javnosti, nevladine organizacije i dalje neće moći da zastupaju građane na sudu, osim u postupku zaštite od diskriminacije i dobijanja azila, kao i pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i jedan od članova radne grupe smatra da NVO s pravom očekuju da se nađu među pružaocima usluga besplatne prave pomoći i da bi isključivanje svih ovih organizacija advokatima davalo monopolski položaj. Prema njegovim rečima, argumenti advokata da samo oni mogu da na adekvatan način zaštite pravo korisnika pomoći nije na mestu, pošto je stav NVO da time može da se bavi svako ko je završio pravni fakultet.

Sličnog stava su i predstavnici organizacija civilnog društva, a pravo da tako misle daje im činjenica da su proteklih četvrt veka obučeni advokati iz njihovih organizacija besplatno pružali pravnu pomoć najugroženijim kategorijama građana kao što su Romi, izbeglice, žrtve porodičnog nasilja, osobe sa invaliditetom, pripadnici LGBT+ populacije itd. Kompetentnost pravnika NVO je dokazana i kroz uspešno iniciranje promena zakona koji se odnose na popravljanje sistemskog položaja ovih građana Srbije.

Besplatna pravna pomoć je neophodna prvenstveno korisnicima socijalne pomoći, ali i svima onima koji sebi ne mogu da priušte advokate. Ako se uzmu u obzir podaci o stopi siromaštva u Srbiji, podaci o stopi nezaposlenosti Roma, osoba sa invaliditetom, transosoba itd, nije teško zaključiti ko je najviše oštećen činjenicom da ni 12 godina posle donošenja Ustava država nije u stanju da donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

 

on-off, 20.07.2018.