San o ličnoj karti

San o ličnoj karti

Praxis, NVO koji se bavi zaštitom ljudskih prava, uputio je apel Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu o uklanjanju pravnih prepreka za upis u matičnu knjigu rođenih dece majki bez ličnih karata.

Foto: Predrag Trokicić

Eskalacija porodičnog nasilja

Na sednici Saveta za suzbijanje nasilja u porodici ministri pravde, policije, kao i ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, hvalili se efekte sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Čekajući Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Treba podsetiti da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. U Evropskoj uniji je pravo na besplatnu pravnu pomoć jedno od osnovnih ljudskih prava.

Šampioni ljudskih prava

U razgovoru sa norveškom premijerkom Ernom Soberg Ana Brnabić je izjavila: ”Za razliku od nekih zemalja u regionu koje još nisu uspostavile nezavisne institucije koje štite ljudska prava, mi ih imamo.”

Kraj sramne istorije?

Svetska zdravstvena organizacija je najzad donela dugo očekivanu odluku da transrodnost više ne treba smatrati mentalnim oboljenjem. To bi trebalo da doprinese boljem prihvatanju ovih ljudi u društvu.

Anticiganizam u Srbiji

Organizacija Civil Rights Defenders predstavila je svoj izveštaj “Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji”. Ovaj izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u različitim oblastima života, uključujući zapošljavanje…

Dan sećanja na žene žrtve nasilja

U nekoliko gradova u Srbiji, među kojima su Beograd, Novi Sad, Leskovac, Užice, Kruševac i Tutin, 18. maja je obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Taj datum je prošle godine ustanovila vlada Srbije.

Diskriminacija u godini za nama

Prema nedavno objavljenom godišnjem izveštaju za 2017, Poverenica za ravnopravnost navodi da je prošle godine najviše pritužbi podneto zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

Dve vesti iz dva sveta

Istog junskog dana objavljene su dve vesti koje se odnose na pripadnike LGBT+ populacije, a koje na nedvosmislen način pokazuju različit odnos srpske i nemačke države prema svojim građanima.

Civilne žrtve rata u Izveštaju EK

Civilne žrtve rata trenutno ne mogu biti građani nesrpske nacionalnosti koji su bili žrtve srpskih snaga, jer je jedan od uslova da se neko smatra civilnom žrtvom rata to da su povredu ili pogibiju prouzrokovale neprijateljske, a ne prijateljske snage.