Predstavljanje izveštaja, foto: Medija centar

Predstavljanje izveštaja, foto: Medija centar

 

U doba kada se sve popisuje, prebrojava, sistematizuje, katalogizuje ni približno se ne zna koliko Roma i Romkinja živi u jednoj maloj državi – Srbiji. Procenjuje se da se taj broj kreće od 250-600 hiljada. I pored usvojene Strategije za inkluziju Roma iz 2016, koja kao 5 prioritetnih oblasti definiše obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, stanovanje i socijalnu bezbednost, položaj Roma u ovim oblastima života u Srbiji i dalje je, najblaže rečeno, veoma nepovoljan. Romi i dalje čine većinu od ukupnog broja pravno nevidljivih ljudi, stopa nezaposlenosti Roma je enormno veća u odnosu na ostatak stanovništva, a zamenik predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice Duško Jovanović nedavno je naveo podatak da u Srbiji ima oko 600 nehigijenskih naselja.

Sistemska segregacija i diskriminacija Roma i dalje su učestala pojava, a državne institucije često ne raspolažu relevatnim podacima. Oni se uglavnom mogu dobiti od nevladinih organizacija ili od kancelarije Poverenice za ravnopravnost građana.

U isto vreme kada je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti skupštinskom Odboru za ljudska i manjinska prava predstavljala svoj godišnji izveštaj, u kojem se navodi da je tokom 2017. po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla podnet skoro isti broj pritužbi kao i tokom 2016. i da se svaka druga pritužba odnosi na diskriminaciju Roma i Romkinja – organizacija Civil Rights Defenders predstavila je svoj izveštaj pod naslovom: “Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji”.

Ovaj izveštaj koji je izradio tim CRD-a sadrži veliki broj informacija o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost, traženje azila i prinudni povratak. U izveštaju se takođe navodi da se zločini iz mržnje prema Romima u Srbiji ne procesuiraju, da veliki broj njih nema osnovna dokumenta, da su diskriminisani na tržištu rada i u sistemu obrazovanja i da su u pogledu stanovanja, zdravstva i pristupa pravdi u daleko goroj situaciji nego ostali građani Srbije.

Programski direktor za Zapadni Balkan CRD-a Goran Miletić je na predstavljanju ovog izveštaja u beogradskom Medija centru naveo da je poboljšanje položaja Roma ranije bilo tumačeno kao prioritet za proces pristupanja Evropskoj uniji, a da sada u Evropi preovladava neznanje o toj temi i “pozitivna predrasuda da Romi u regionu mogu da ostvare svoja prava”. Aleksandra Bojađijeva iz Regionalnog saveta za saradnju na istom skupu je izjavila da “postoje indikacije da će se pitanje diskriminacije ponovo popeti na lestvici prioriteta EU, a izveštaj Evropskog parlamenta na veoma jasan i oštar način govori o stanju njihovih ljudskih prava u regionu”. Kao primere sistemske diskriminacije navela je da se interno raseljenim Romima za dobijanje državljanstva traži dokaz o prebivalištu, koji često ne mogu da nabave, ili da je uslov za upis dece u vrtić da barem jedan od roditelja bude zaposlen, što je za mnoge takođe nemoguć uslov.

„Romi u Srbiji nisu diskriminisani samo od strane običnih građana, već je anticiganizam prisutan i institucionalno, jer državni organi svojim nereagovanjem navode građane da misle kako je normalno pretući i uvrediti Roma“, smatra Bojađijeva. Prema njenim rečima, institucije se u nekim slučajevima i ne trude da sakriju diskriminaciju i kao primer navodi upravo uslove za upis dece u vrtiće koji kao kriterijum za prijem dece traži da jedan od roditelja bude zaposlen. Zbog toga većina Roma ostaje bez mogućnosti ulaska u sistem socijalizacije i obrazovni sistem za najmlađe članove svojih porodica.

Diskriminatorski odnos prema Romima ne razumeju čak ni oni koji su zaduženi da se bave romskim pitanjima. “Imamo primer kampanje koja ima za cilj da roditeljima Romima podigne svest o tome kako je obrazovanje bitno. To je diskriminatorni pristup. Oslanjati se na pretpostavku kako Romi smatraju da obrazovanje nije bitno i to staviti u oficijalni dokument, bez konkretnih dokaza, pokazuje da institucije instinski ne razumeju ovaj problem”, smatra Bojađijeva.

Na predstavljanju izveštaja koji je uradio tim CRD-a govorio je i Kenan Rašitović iz Omladinskog foruma za edukaciju Roma. On je posebno naglasio da u Srbiji i dalje postoje segregisana odeljenja u kojoj se obrazuju isključivo romska deca, dodajući da Romi, zbog loših iskustava sa raznim državnim institucijama, veoma retko odlučuju da prijave slučajeve u kojima su diskriminisani.

Pravna savetnica Praxisa Marija Dražović smatra da je jedan od prioritetnih zadataka države da poboljša postojeće zakone i odredbe koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka. “Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj to je ozbiljan problem; stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Marija Dražović.

Da je stanje ljudski prava Roma u Srbiji i dalje veoma problematično shvataju i u Delegaciji EU u Srbiji. Nedavno je zamenica šefa Delegacije Mateja Norčič Štamcar podsetila da su pitanja inkluzije i položaja Roma neki od ključnih uslova u pregovaračkim poglavljima 19, koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja, kao i poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Ona je tom prilikom najavila da će EU finansirati novi projekat u Srbiji koji se tiče osnaživanja lokalnih zajednica za inkluziju Roma sa 4 miliona evra i da će taj projekat trajati 3 godine.

EU je u projekte koji se tiču položaja i inkluzije romske zajednice do sada uložila 11,4 miliona evra. Ostaje nada da će novi milioni dati bolje rezultate nego ovi koji su potrošeni. Naravno, poboljšanje položaja građana romske nacionalnosti i dalje ostaje prevashodni zadatak države Srbije.

 

on-off, 22.05.2018.