Foto: Danijela Ranković

Foto: Danijela Ranković

 

Dvadeset sedmog februara u 15:48 sati na ulazu Glavne železničke stanice u Beogradu, kao i godinama unazad, okupilo se nekoliko predstavnika Fonda za humanitarno pravo, Žena u crnom i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Među transparentima kojima su prolaznike podsećali na zločin u Štrpcima i tražili pravdu za žrtve, nalazio se i onaj na kome je pisalo – Odavde je krenuo voz smrti broj 671.

Tačno pre 25 godina voz koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar, na stanici Štrpci, zaustavili su pripadnici Vojske Republike Srpske. Iz njega su izveli i ubili 20 civila nesrpske nacionalnosti: Esada Kapetanovića, Ilijaza Ličinu, Fehima Bakija, Šeću Softića, Rifata Husovića, Halila Zupčevića, Senada Đečevića, Jusufa Rastodera, Ismeta Babačića, Tomu Buzova, Adema Alomerovića, Muhedina Hanića, Safeta Preljevića, Džafera Topuzovića, Rasima Ćorića, Fikreta Memovića, Fevziju Zekovića, Nijazima Kajevića, Zvjezdana Zuličića i jedno nepoznato lice. Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru godinu dana kasnije. Za ostalim žrtvama se i dalje traga.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuđene samo dve osobe. Na suđenju Nebojši Ranisavljeviću (koje je vođeno u Crnoj Gori) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade VRS, koju je predvodio Milan Lukić, zaustavila voz u Štrpcima i iz njega izvela 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta, koje su potom vojnim kamionom odvezli u osnovnu školu u mestu Prelovo kod Višegrada. Tamo su im oduzeli sve vrednije stvari, tukli ih, a potom vezali žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo, gde su ih ubili Milan Lukić i Boban Inđić. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu, a kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, on ga je ranio, a Milan Lukić potom ubio. Nebojša Ranisavljević je 2003. godine osuđen na 15 godina zatvora. Međutim, tokom ovog suđenja, na osnovu dokumentacije ŽTP „Beograd”, utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana, i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se u Štrpcima otmu putnici muslimanske nacionalnosti. ŽTP je o tom planu obavestio Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus Vojske Jugoslavije i Državnu bezbednost, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči.

Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred sudom Bosne i Hercegovine, priznao je da je učestvovao u premlaćivanju civila i da je čuvao stražu prilikom njihove otmice i likvidacije. Sa Tužilaštvom BiH zaključio je sporazum o priznanju krivice, na osnovu kojeg je osuđen na petogodišnju kaznu zatvora. Za zločin u Štrpcima pred sudom BiH u toku je suđenje još desetorici optuženih, a u Srbiji je Tužilaštvo za ratne zločine tek 2015. podiglo optužnicu protiv 5 lica. Međutim, optužnicu sud do danas nije potvrdio, već ju je nekoliko puta vraćao Tužilaštvu na dopunu.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, i dalje se suočavaju sa posledicama diskriminatroskog Zakona o pravima civilnih invalida rata koji je donet za vreme rata, 1996. Posle 5. oktobra promenjeno je stotine Miloševićevih zakona, ali ne i ovaj koji majkama, očevima, supružnicima i deci žrtava ovog zločina uskraćuje prava samo zbog toga što su stradali van teritorije Srbije, iako su bili njeni građani. Miloševićeva država ih je isporučila u ruke ubicama, a post-Miloševićeva Srbija članovima njihovih porodica poručuje da im Miloševićev zakon ne dozvoljava da dobiju status članova porodica civilnih žrtava rata – koji bi im omogućio simbolične beneficije u vidu redovnih mesečnih novčanih primanja.
Komemorativnoj akademiji u Prijepolju – „Štrpci bez mezarja“ – ni ove godine nije prisustvovao nijedan predstavnik države čiji su građani ubijeni pre 25 godina. Niko iz Beograda nije učestvovao ni u mimohodu krod grad do spomenika u obliku tradicionalnog muslimanskog nadgrobnog spomenika nišana. A na njemu piše: „ Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. godinu i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti“.

 

on-off, 01.03.2018.